Бавите се математиком, она се ионако стално бави вама…

Шта ће нам математика у животу?
Шта ће нам ово у животу?  Ово је питање које сте сигурно бар једном поставили себи .
Математика је свуда око нас и не слутећи да смо применили неке од математичких теорема и законитости, ми свакодневно доносимо важне одлуке, решавамо проблеме и разне ситуације. Математика је та која нам помаже да приступимо проблему на прави начин, да направимо некакав поступак у решавању и на крају, што је и најбитније да рационално и ефикасно решимо тај проблем.
Начин размишљања, систематичност или логичко расуђивање без чега нема добрих избора и правих одлука у животу, само су неке од последица решавања математичких задатака и проблема.
Наравно, ту је и директна примена математичког знања у технолошким процесима и техничким наукама. Много је примера учешћа и утицаја математике експлицитно или негде из сенке.
Зато, немојте се никада питати “шта ће ми ово у животу?” , ма колико вам деловало непримењиво. Помислите одмах како са сваком новом лекцијом или задатком,постајете способнији за успехе у животу и савлађивање препрека на које, нажалост, свако наилази.
И још нешто, што је подједнако битно….никада није касно да се научи математика!!!
Ја никада нисам знао математику – често је изговор да тако и остане. Наравно то што ниси знао не значи да не можеш научити. Можеш….само крени!!!
Преузето са сајта
Advertisements
од domnika

ПИТАГОРИНА ТЕОРЕМА ПУТЕМ СКАЈПА

3 октобра са ученицима VII-2 имали смо иновативни час на коме смо обрадили наставну тему ,,Питагорина теорема,, у сарадњи са колегиницом Иваном Недељковић из ОШ ,,Никодије Стојановић Татко,, из Прокупља и колегиницом Биљаном Веселиновић из ОШ,,Смех и суза“ из Алексинца .
На часу смо чули занимљивости о Птагори,погледали смо кратак филм о томе како је настала Птагорина теорема,презентовали смо и доказали Птагорину теорему,решавали смо задатке и открили шта је Питагорино дрво и како оно изгледа
.Час је био реализован и као део пројекта ,,Образовање за права детета,,који се реализује у нашој школи.У оквиру тог пројекта ученици наше школе ,заједно са ученицима школе из Прокупља помогли су ученицима Школе из Алексинца који су са сметњама у развоју да науче и схвате Питагорину теорему.
Сарадњу са овим школама настављамо и даље и већ се припремамо да реализујемо још оваквих часова.

од domnika

Математички лист

Драги петаци!

Ближи се школско такмичење из математике.Као што знате на такмичењу ће бити задаци из Математичког листа.Ево вам бројеве од прошле школске године да вежбате.

Резултати, упутства или решења задатака. Математички лист 2014/2015. бр. XLIX-1

Резултати, упутства или решења задатака. Математички лист 2014/2015. бр. XLIX-2

Резултати, упутства или решења задатака. Математички лист 2014/2015. бр. XLIX-3

Резултати, упутства или решења задатака. Математички лист 2014/2015. бр. XLIX-4

Резултати, упутства или решења задатака. Математички лист 2014/2015. бр. XLIX-5

Овде су бројеви од ове школске године.

Резултати, упутства или решења задатака. Математички лист 2015/2016. бр. L-1

Резултати, упутства или решења задатака. Математички лист 2015/2016. бр. L-2

 

 

од domnika

Филмићи за дељивост

На следећим линковима имате анимације и филмиће за дељивост природних бројева.

Дељивост бројем 3

http://goanimate.com/videos/01WMvYAYaN1Y

Плес простих чинилаца.

http://www.datapointed.net/visualizations/math/factorization/animated-diagrams/

Прости и сложени бројеви аутора Биљане Веселиновић

https://www.youtube.com/watch?v=DkiEhlXMbe0

Највећи заједнички делилац аутора Биљане Веселиновић

https://www.youtube.com/watch?v=ysBisbUwfwM&hd=1

Најмањи заједнички садржалац аутора Биљане Веселиновић

https://www.youtube.com/watch?v=LWADPId2KxA&hd=1

од domnika

ИЗЛОМЉЕНА ЛИНИЈА,МНОГОУГАО

Изломљена линија, област, многоугао

Две дужи су надовезане ако имају заједничку само крајњу тачку.

Више дужи надовезаних тако да је друга дуж надовезана на прву, трећа на другу и тако даље, а при том сваке две узастопне дужи не припадају једној правој, називамо изломљена линија.

пр. 1.

Темена изломљене линије су крајње тачке надовезаних дужи.

Изломљена линија означава се навођењем њених темена, нпр. ABCDEF.

Странице изломљене линије су надовезане дужи.

Странице које имају заједничко теме су суседне странице.

Линија ABCDEF  (пр. 1.) је отворена изломљена линија, а MNPOR је затворена изломљена линија.

Изломљена линија чије свако теме припада  двема суседним страницама је затворена изломљена линија.

Проста изломљена линија је изломљена линија чије несуседне странице немају заједничких тачака. (пр. 1.)

Пример изломљене линије која није проста :

Многоугаона линија је проста затворена изломљена линија.

Област

Свака проста затворена линија у равни одређује две области које се називају унутрашња област и  спољашњаобласт. Та линија назива се граница.

Многоугао

Унија многоугаоне линије и њене унутрашње области назива се многоугао.

Многоугао  ABCDEF

У зависности од броја страница разликујемо:  троугао, четвороугао, петоугао, шестоугао, седмоугао, осмоугао…

1. задатак Нацртати троугао тако да пресек са датим троуглом буде

1) тачка         2) дуж         3) троугао         4) четвороугао         5) петоугао         6) шестоугао

2. задатак Дати су четвороугао  BCMN и троугао АВС. Осенчити

1)  њихов пресек                               2)   BCMN \ АВС                             3)  АВС \ BCMN

Ове лекције су преузете са блога

https://nastavamatematike.wordpress.com/

од domnika

ОСНОВНИ ГЕОМЕТРИЈСКИ ПОЈМОВИ

ОСНОВНИ ГЕОМЕТРИЈСКИ ПОЈМОВИ

ТАЧКА је основни геометријски појам. Представља место на коме се неки објекат налази, она нема дужину, ширину, висину… Обележава се великим латиничним словима А, В, С, D…

пр.          ∙ М        ◦ К         ● А

(тачку графички представљамо трагом који врх оловке остави на папиру)

Линије које цртамо могу бити праве и криве, а у зависности од тога да ли њихову дужину можемо измерити, разликујемо ограничене и неограничене. Неограничену линију не можемо целу нацртати, али је можемо замислити. Део линије који се неограничено продужава цртамо испрекидано.

ПРАВА је основни геометријски објекат који се састоји од бесконачно много тачака (права линија продужена на обе стране неограничено). Није неопходно увек испрекиданим линијама наглашавати да је она неограничена, цртамо само онај део који нам је значајан за рад. Означава се малим латиничним словима а, b, c, d…

Праве посматрамо као скупове који се састоје од бесконачно много тачака, па у раду са њима користимо скуповне ознаке припадности ∊, ∉, ⊂ и ⊄, као и скуповне операције ⋂, ⋃ и \.

РАВАН је геометријски објекат који настаје неограниченим ширењем равне површи и по дужини и по ширини. Не може се нацртати цела раван, као што не може ни цела права, али може да се нацрта део равни, који се назива модел равни и у њему можемо цртати друге објекте. Раван се обележава словима грчког алфабета α-алфа, β-бета, γ-гама, δ-делта…

Одређеност праве и равни

Две различите тачке одређују тачно једну праву.

Праву одређену тачкама А и К означавамо р(А, К).

Ако три или више тачака припадају истој правој, кажемо да су колинеарне. У супротном, за три или више тачака кажемо да су неколинеарне.

пример:  Колико различитих правих одређују четири различите тачке које су темена квадрата?

пример: Записати све праве одређене тачкама М, О, К, А и Т.

Покушајмо сада да уочимо са колико је тачака одређена раван…

Посматрајући слику видимо да раван није одређена са две различите тачке.

Три различите тачке које не припадају једној правој одређују једну раван.

Раван одређену тачкама К, В и С записујемо α= r(K, B, C).

А∉α   За тачку А и раван α кажемо да припадају простору.

Однос правих у равни

 

Однос правих у равни

Ако праве a и b имају заједничку тачку М кажемо да се праве a и b секу у тачки М.

Ако се праве p и r не секу кажемо да су праве p и r паралелне и записујемо p || r.

Гграфички приказ правих a и b је исти, све тачке су им заједничке, тада кажемо да се праве a и bпоклапају . Праве које се поклапају су посебан случај паралелних правих.

Полуправа, дуж, полураван

Тачка А дели праву р на два дела. Полуправа је део праве р са једне стране тачке А, заједно са тачком А. Обележава се Ар. Тачка А назива се почетна тачка полуправе.        

Тачка О која припада правој р одређује на тој правој две полуправе Ор1 и Ор2. Тачка О је заједничка тачка полуправих Ор1 и Ор2.

Да ли дате полуправе имају заједничку тачку ?

 

Да ли су тачни следећи искази?

  • Тачка F припада полуправој Ес2.
  • Тачка F припада полуправој Ес1.
  • Полуправе Ес1 и Fс2 чине праву с.
  • Полуправе Fс1 и Ес2 имају заједничких тачака.

Заједнички део полуправих Fс1 и Ес2 приказаних на слици је дуж ЕF.

Дуж

Дуж је део праве р између тачака А и В, заједно са тим тачкама. Обележава се АВ или ВА, а тачке А и В називају се крајње тачке дужи.

Записати све дужи одређене датим тачкама на цртежу.

Одредити пресек дужи АВ и МК.

Полураван

Права р дели раван β на два дела. Полураван је део равни β са једне стране праве р, заједно са правом р. Права р назива се гранична права полуравни.

Права р равни β одређује две полуравни рβ1 и рβ2. Заједнички део тих полуравни је права р.

У равни δ су дате праве b, с и тачка В. Осенчити  полураван  bδ којој припада тачка В.

Ове лекције су преузете са блога

https://nastavamatematike.wordpress.com/

од domnika

Тестови за припрему мале матуре

На сајту Srednjeskole.edukacija.rs који је намењен пре свега осмацима за припрему и  упису у средње школе, можете пронаћи тестове за припрему мале матуре, као и списак свих школа у Србији,… Линк до тестова је:http://srednjeskole.edukacija.rs/testovi-za-malu-maturu

од domnika
Слика

Мали календар уписних активности

Календар полагања завршног испита 2015.год.

Полагање завршног испита:

  • 15.06.2015.г. понедељак, српски/матерњи језик, од 10-12 часова
  • 16.06.2015.г. уторак, математика, од 10-12 часова
  • 17.06.2015.г. среда, комбиновани тест, од 10-12 часова
  • 19.06.2015.г. петак, прелиминарни резултати завршног испита објављују се у основним школама до 20 часова
  • 20.06.2015.г. субота, пријем жалби и решавање по жалбама ученика на прелиминарне резултате завршног испита, од 8 до 16 часова у основним школама
  • 22.06.2015. г. п, прионедељак, пријем жалби и решавање по жалбама ученика у окружним комисијама, од 8 до 16 часова
  • 25.06.2015.г. четвртак, објављивање коначних резултата завршног испита до 20 часова

Попуњавање и предаја листе жеља у основним школама:

26-27.06.2015.г. од 8 до 15 часова

Коначан распоред по школама и образовним профилима:

05.07.2015.г. недеља, до 20 часова
06-07.2015.г. упис ученика у средње школе

Подаци су са сајта Министарства просвете

од domnika